Arheološka nalazišta u Limenasu
Drevna Agora
Ruševine drevne Agore pronađene su između 1948-1955 godine. Agora je bila velika pravougaona oblast, obložena sa tri strane prodavnicama i magacinima. U središnjem delu agore nalazio se sud, okružen kolonadama i ukrašen statuama i oltarima. Na severoistočnoj strani stajale su administrativne i kultne zgrade, gde je sad privredni i kulturni centar grada. Druga zgrada u ovoj oblasti je svetilište Artemison, čiji je monumentalni ulaz dodat u rimsko doba. Uska ulica nas dovodi do svetilišta posvećenog Posejdonu sa kružnim zidom, koji okružuje oltar u obliku slova U. Današnji ulaz u agoru je sa trga pored muzeja. Na severu agore vide se ostaci hrama Dionisa.
Hram Dionis datira iz IV v.p.n.e. Glava samog Boga Dionisa je pronađena u ovom hramu i datira iz III v.p.n.e. Glava se čuva u arheološkom muzeju, zajedno sa podnim mozaicima, statuom Apolona iz VI v.p.n.e. i figurama od terakote. Od Dionisovog hrama vodi staza do antičkog Akropolja. Ali, pre njega, put će nas navesti do antičkog pozorišta.
Antičko pozorište je izgrađeno u III v.p.n.e. i to za kapacitet od 2000-3000 gledalaca. Rimljani su je u I v. koristili za gladijatorska takmičenja. Pozorište se i danas koristi i to pre svega za muzičke i pozorišne nastupe. Odavde se pruža predivna panorama na more.
Dalje put nas vodi do Akropolja.
Akropolj
Akropolj se nalazi na prvom brdu na 137m nadmorske visine. Bio je zaštićen debelim mermernim zidom i predstavljao je svetilište Apolona. Kasnije je svetilište služilo kao trezor gradskog bogatstva, kojim je upravljao funkcioner Hieromnemon.
Oblast Vriokastro se nalazi poviše luke, gde se mogu videti svetinje svetih apostola. U blizini je i svetilište Atine zaštitnice grada, sa hramom iz V v.p.n.e. na najvišem brdu blizu vrha je veštačka pećina.
Veštačka pećina predstavlja svetilište Pana, mitskog bića (polu koza polu čovek). U drevnim vremenima, Pan sledbenik Dionisa, predstavljao je slobodnu seksualnost, ispijanje vina i zabavu. U ovoj maloj pećini je prikazan njegov buran život, kroz crteže, koji datiraju iz 4 g.p.n.e.
Kapija Silenas
Izvan grada na raskrsnici puteva ka selu Panagia i plaži Makriamos, izdižu se ostaci kapije Silenusa, visoke 2m, kapija oslikava Silenusa nagog sa samo parom visokih čizama, konjskim repom i debelom bradom. Naselje Silenas je pronađeno u blizini kapije. A, ljudi koji ovuda prođu ostavljaju ponude u dnu Silenasovih nogu.
Evreokastro se nalazi na severoistočnom kraju komercijalne luke drevnog Tasosa. Arheološka nalazišta svedoče da su se ljudi ovde klanjali drevnim Bogovima, kao što su Zevs, Atina, Artemida, Nimfa i Kora. Na malom kamenu stajalo je svetilište bogova, izgrađeno u V v.p.n.e. Na istom mestu, korišćenjem materijala svetinje, podignuta je ranohrišćanska bazilika.
Danas ovde stoji živopisna kapela, posvećena svetim apostolima, kao i ostaci antičkih građevina.
Odavde se može videti savršena slika zalaska sunca.
Muzeji na Tasosu
Folklorni muzej u Teologosu
U centru sela,u čudesnom kompleksu kulturnog udruženja, nalazi se folklorni muzej, smešten u vili nekadašnjeg tasoskog gradonačelnika Hacigeorgiou. To je čovek koji je odigrao značajnu ulogu u revoluciji protiv Turaka (1821.) i bio od velike važnosti u istoriji ostrva.
U muzeju se nalaze prese za masline, mlinovi i druge alatke korišćene u XVIII veku, ali i prelepe slike.
Folklorni muzej u Limenariji
Folklorni muzej u centru Limenarije, smešten je u zgradi stare zajednice. Od 1991.godine njime upravlja lokalno kulturno udruženje „Kastro“. Muzej se sastoji iz dve sobe, koje se razlikuju po sadržaju. U prvoj sobi smešteni su stari predmeti tradicionalnih zanimanja (berbera, stolara, krojača, pčelara, drvoseča, pekara, proizvođača vina), predmeti za domaćinstva, razboji i mnoge vrste tradicionalnih nošnji i tkanih materijala. Druga soba je rezervisana za slike, skulpture, drvoreze, mozaike, hagiografije i keramike. Posebno se diči značajnom kolekcijom istorijskih fotografija Limenarije i Tasosa.
Za dobrodošlicu, bićete posluženi tasićanskim slatkišima, na ulazu.
Muzej je otvoren svakog dana posle 18. časova.
Folklorni muzej u Kalirahiju
Nalazi se u selu Kalirahi u renoviranoj rezidenciji iz 19.veka. koja je otkupljena i pretvorena u folklorni muzej. Prikazuje tradicionalne kuće tog vremena, kako su izgledale i spolja i iznutra. Kad se uđe uočava se mala kuhinja, do nje je manja prostorija u kojima su žene tkale na razboju. Zatim dve spavaće sobe sa kaminima, drvorez u predsoblju, drveni balkoni „Hagiati“, sa pogledom na more. Zadržana je i podrumska prostorija „Katoi“, koja se koristila za skladištenje nafte i druge robe, dok je tokom zimskih meseci bila sklonište za domaće životinje.
Arheološki muzej u Limenasu
Jedan od najznačajnijih regionalnih muzeja u Grčkoj, nalazi se u glavnom gradu ostrva Tasos.
Smešten je blizu drevne tržnice starog grada Tasos. U muzeju se čuvaju zbirke i jedinstvena arheološka nalazišta, kao i bogatstvo i raznolikost perioda od 7v.p.n.e do 7v. n.e. Ključni nalazi iz paleolita do rimskog doba, pažljivo pripovedaju o jednoj od najvažnijih kultura u Egeju.
Ovde se može upoznati način života tokom različitih istorijskih perioda, koji su ostavili svoj pečat na ovom ostrvu. U muzeju dominira visoki Kouros, dok svetilište Apolona u potpunosti oduševljava. Možemo se diviti kreacijama stanovnika prve kulture i praistorijskom nakitu.
Zaista bi mnogo propustili ukoliko ne posetite ovo zdanje, prilikom boravka na Tasosu.
Muzej Polignotos Vagis
Muzej je smešten u Potamiji, rodnom mestu Polignota Vagisa. Vagis je bio čuveni grčki vajar, koji se svojim radom istakao u SAD-u. Jedan deo svojih dela ostavio je kao legat njegovom rodnom gradu Potamiji. U trošnoj kamenoj kući iz 19 veka, koja je izgrađena za potrebe škole, čuvaju se realna i apstraktna dela ovog vajara. Muzej se nalazi pored crkve „Blagovesti Bogorodice“. Otvoren je 1864. godine i od tada ulaz u muzej je besplatan.
Vagis je bio vajar svetskog glasa. Rođen je u selu Potamija 1892. kao jedno od sedmoro dece. U Ameriku je emigrirao 1911, a studije vajarstva je upisao 1917. u Njujorku. Njegova dela krase najveće muzeje sveta. Jedan deo njegovih dela se nalazi u negovoj rodnoj Potamiji na Tasosu, što je bila njegova želja prema testamentu: „Ostavljam sve svoje radove narodu i vladi Grčke, pod uslovom da budu smešteni u Narodni muzej ili biblioteku, na ostrvu Tasos, mom mestu rođenja“.
Prvi put nakon emigracije, Vagis je posetio Tasos u leto 1963.godine. Pre svega je došao da proveri da li će njegova dela, biti dobro zbrinuta. Oduvek je želeo da njegova „deca“, kako je oslovljavao svoja dela, nastave da žive pod grčkim suncem. Nakon povratka sa ostrva, bio je strasno oduševljen ostrvljanima, kamenom i svojim selom, žaleći što mnogo ranije nije imao priliku, da se vrati na Tasos. On je i želeo da se uskoro vrati na ostrvo. Međutim, Vagis se nije vratio na Tasos za svog života. Umro je u njujorškoj veteranskoj bolnici 1965. i sahranjen je po njegovoj želji u njegovoj domovini u Grčkoj.
Manastir Svetog Arhanđela Mihajla
Manastir Svetog Arhanđela Mihajla
Na južnoj strani ostrva, na predivnoj lokaciji između Astrida i Alikija, izgrađen je manastir Svetog Arhangela Mihajla. Smešten je na strmoj litici, odakle se pruža spektakularan pogled na Egejsko more i Svetu Goru. Lociran je na 15km severno od Potosa i 25km južno od Limenasa.
Manastir je najveći i najlepši na ovom ostrvu ali svakako i najznačajnija znamenitost Tasosa. Njegova važnost proteže se kroz dugu istoriju samog ostrva pa do dan danas. Odlikuju ga Sveti klin Hristovog raspeća, koji se ovde čuva i Sveti izvor, za koga se veruje da leči bolesne i nerotkinje.
Sveti klin, koji je fiksirao Isusovu desnu ruku, za krst, najpre je došao u manastir Filotej na Svetoj Gori u vidu doprinosa jednog vizantijskog cara. U manastir Sv. Arh. Mihajla, stigao je sudbonosno, još kad se na ovom mestu nalazila samo kapelica Sv.arhangela. Kada su Turci osvojili Grčku, nametnuli su visoke poreze, pravoslavnim manastirima. Jedna grupa monaha napušta Filotej, sa svetinjama i svetim klinom. Pošli su da nađu pomoć od ostalih pravoslavnih zemalja u zaštiti manastirskih svetinja. Na tom putu zahvaćeni olujom, monasi su bili prinuđeni da se iskrcaju na Tasos, na mestu gde je današnji manastir. Manastirsko blago su sakrili u stenama kapelice, gde ostaje zaštićeno od gusarskih napada, u kojima su monasi stradali.
Krajem XI v. na ovim prostorima živeo je monah Luka, prilično samačkim životom. Njemu se u snu javio sam Arhangel Mihajlo, zahtevajući da na ovom mestu podigne crkvu, gde će se ljudi moliti i lečiti. Tog momenta udario je štapom od stenu, iz koje je potekla voda. Sama voda je imala isceliteljsku moć i veliki broj ljudi je dolazio ovde da se izleči.
Pošto su Turci bili gnevni na veru ljudi i posećenost pravoslavne znamenitosti, pokušali su da unište manastir, time što će zagaditi izvor. Turčin nije stigao ni da priđe izvoru i izvrši svoju nameru, a već je pao mrtav. Izvor je momentalno presušio na tom mestu i nastavio da teče kroz stene u pećini pravo ispod manastira. Danas se do izvora dolazi uzanim, niskim tunelom, na kolenima. Veruje se da ako do njega dođete sa verom, na kolenima, bićete izlečeni od bilo koje bolesti.
Nakon smrti monaha Luke u manastiru ostaje samo njegov učenik, koji odlučuje da se vrati u manastir Filotej. Od tada maanstir je pod upravom Filoteja i u njemu se praznici slave po starom kalendaru, kao i na Svetoj Gori.
Crkva je obnovljena kao zahvalnost njenog dobrotvora Jovana, koji se izlečio na njenom izvoru. Tom prilikom pronađeno je manastirsko blago zajedno sa Svetim klinom, sakriveno mnogo godina pre u stenama kapele. Manastir Filotej je zahtevao da se klin vrati svom matičnom manastiru, što se nije dopalo Arhangelu Mihajlu. On se javio u snu monasima Filoteja, zahtevajući da se klin vrati na Tasos. Međutim kako su se monasi oglušili o njegove zahteve, jednog dana primetili su da je klin nestao. Sveti klin pojavio se u manstiru Svetog arhangela Mihajla na Tasosu, gde mu je očigledno i mesto. Taj dan se i dan danas proslavlja, tako što prvog utorka posle Uskrsa, manastir sprovodi povorku od Teologosa, koju prati veliki broj ljudi. Sveti klin i ikona se prenose do manastira Arhangela Mihajla, što simbolično predstavlja povratak klina manastiru.
Godine 1974. na ostrvo dolazi grupa monahinja, koja je na ovom mestu, gde je postojala crkva, izgradila i onovala ženski manastir Arhangela Mihajla, zajedno sa još nekoliko konaka. Poslednjih godina gradi se još jedna crkva i nekoliko manastirskih prostorija.
Danas će vas ovde sačekati veoma gostoljubive monahinje. Međutim, u manastir je moguće ući samo propisno odeven. Za muškarce, pantalone su obavezne, dok su za žene obavezne suknja i pokrivena ramena. Ukoliko niste propisno obučeni a želite da uđete, na ulazu će vas dočekati osoblje, koje će vam ponuditi manastirsku garderobu.
Ispred ulaza u kompleks manastira, nalazi se plato, sa koga se proteže verovatno najlepši pogled na Tasosu.
Tekst: Vodič Snežana Nikolić-SnoWhite
Crkve na Tasosu
Crkva Sv. Atanasija u Kastru
U centru naselja Kastro dominira crkva iz 1804. posvećena svetom Atanasiju. Sagrađena je za svega 40 dana u čijoj izgradnji je učestvovalo celo selo. Od sultana su dobili dozvolu ali i kratak rok, na koji su uspeli da odgovore. Za izgradnju crkve korišćen je kamen sa ruševina tvrđave. Na vrhu crkve izgrađen je zvonik 1897. godine, koji zajedno sa lučnim arkadama duž južne strane, predstavlja i najvišu tačku neke građevine u ovom selu.
Ova drvena natkrivena bazilika od 1980. predstavlja istorijski spomenik, koji čuva autentične ličnosti, korisne za proučavanje crkvene arhitekture 19 veka.
Danas je pod zaštitom Ministarstva kulture.
Crkva u Mariesu
Crkva koja se nalazi u selu Maries, posvećena je arhanđelima i jedna je od najstarijih na Tasosu. Crkvu ukrašavaju dekoracije rađene od samih monaha. Vredi osetiti ovu crkvu ukoliko se nađete u ovom kraju ili obilasku manastira Panagia.
Crkva Panagia
Crkva Panagia nalazi se u istoimenom selu, koje je po ovoj crkvi i dobilo ime. Prva crkva potiče još iz 18v. kada je i samo selo osnovano. Kako je rastao broj stanovnika i grad se razvijao, tako je nastala i potreba za većom crkvom. Budući da stanovništvo nije imalo dovoljno sredstava da izgradi novu crkvu, pomoć su zatražili od znatno većeg manastira Agion Oros sa Svete gore. Izgradnja nove crkve počela je 1831. i završena je 1845.godine.
Crkva je bazilika sa osmougaonim kupolama. Ima tri prolaza sa polukrižnim kupolama. Hram je od rezbarenog drveta, koga je ukrasio zanatlija iz Volosa. Crkva poseduje arhitektonske karakteristike Vizantijske crkve Kastoriji i ima pet ulaza. Njeni zidovi napravljeni su od mermera koji dolazi iz ruševina antičkih hramova. U crkvi se može videti ikona Device Marije, koja datira iz 1814.godine.
Crkva Agios Haralambos
Crkva se nalazi nekoliko kilometara južno od Limenasa u selu Panagia. Sagrađena je 1820.godine u čast Svetog Haralambosa.
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice
Crkva je sagrađena u 19v na ivici sela Rahoni, okružena platanom i podzemnim vodama. Crkva slavi praznik Uspenja 15. avgusta svake godine.
Crkva Agios Nikolaos
Crkva je sagrađena 835. godine na ruševinama drevnih hramova i jedna je do najstarijih crkava na Tasosu. Nalazi se u glavnom gradu Limenasu i posvećena je Svetom Nikoli.
Manastir Vatopedi
Manastir je izgrađen na sred doka glavnog grada Limenasa i predstavlja njegov zaštitni znak. Izgrađen je tokom 19v kao dvospratnica i među monasima poznat je i kao manastir Kalogeriko. Danas je domaćin raznih kulturnih dogadjaja i izložbi.
Na ovom ostrvu postoji još stotine drugih kapela, manastira i crkvica koje čekaju da budu otkrivene.
Teologos – Crkva Svetog Dimitrija
U centru sela nalazi se i crkva iz 1803. godine, posvećena Svetom Dimitriju a pre svega poznata je po rezbarenom drvenom oltaru sa scenama iz Starog i Novog zaveta. Svake godine posle Uskrsa prenose se ikona i sveti klin iz male kapelice u Teologosu do manastira Sv. Arhangela Mihaila. Tradicionalno Ikona se nosi preko planine, nekih 20km, koju prati veliki broj pobožnih ljudi.
Manastir Sveti Pantelejmon
Manastir Sveti Pantelejmon - Tasos
Manastir Svetog Pantelejmona je izgrađen na 770m nadmorske visine, skoro pa na vrhu planine Ipsario. Svoje mesto je pronašao ispod živopisnog sela Kazaviti, okružen bujnom vegetacijom.
Procenjuje se da je hram izgrađen 1843. godine, korišćenjem planinskog kamena, dok su krovovi drveni sa škriljcima.
Uz sam hram nalazi se pećina, unutar koje postoji basen sa svetom vodom i lednicima, koji opstaju čak i tokom leta. Veruje se da je u ovoj pećini boravio Sveti Pantelejmon, po kome manastir nosi ime. Sama pećina ima važnu ulogu u izgradnji svetinje na ovom mestu.
Najpre je hram počeo sa izgradnjom 3km niže u odnosu na današnju lokaciju. Ali neke više sile onemogućavale su izgradnju. Preko noći bi se urušilo sve što je izgrađeno prethodnog dana. Međutim, nakon nekoliko dana i sam alat radnika je nestao. Prateći tragove, radnici su pronašli alat u pećini, nedaleko odatle. Taj znak shvatili su kao volju nebesa, da upravo na tom mestu treba izgraditi kapelu.
Još od 18v ljudi posećuju ovaj hram i izvor, tražeći u molitvama lek od sveca.
Hram je dobio status manastira 1987. i od tada svake godine 27. jula, ovde se slavi praznik Svetog Pantelejmona.
Do manastira je moguće doći iz nekoliko pravaca, idući od sela Kazaviti, Prinos, Kalirahi, Mariesa i Limenarije.
Manastir Panagia (Uspenje Presvete Bogorodice)
Manastir Panagia - Tasos
U čudesnoj prirodi okruženoj maslinama, borovinom, kombinacijom netaknutog cveća i zelenila, izgrađen je manastir posvećen Presvetoj Bogorodici. Na putu ka selu Maries, na 6-om km od Skale Marion, ugledaćete oznaku za skretanje desno, koje vodi do manastira.
Isprva je ovde postojao samo izvor planinske vode, za koju se odavnina smatra, da ima lekovito dejstvo.
Godine 1813. najpre je izgrađena kapelica, zahvaljujući upornim vernicima sa Tasosa. Kako je u tom periodu turske opsade bila zabranjena gradnja svetinja, ovaj narod je neumorno molio da im se dozvoli da izgrade bogomolju. Turci su izdali dozvolu uz uslov, da se crkva izgradi za jedan dan, verujući da njihova vera ne može biti toliko jaka. Meštani su se okupili i sagradili crkvu za svega jedan dan, davši joj ime Panagia (Bogorodica). Danas je ta crkva u sastavu manastira.
Na samom izvoru dešavala su se čuda i isceljenja, što je postalo širom grčke i dalje. Vest o lekovitosti izvora se proširila čak do Konstantinopolja, gde je za nju čuo jedan bogati Turčin. Kako je godinama pokušavao da izleči nepokretnu suprugu, veru je potražio i u spomenutom izvoru. Dao je obećanje da će kupiti zemlju oko izvora i izgraditi pravoslavnu svetinju ukoliko se njegova žena izleči na njemu. Tako je i bilo, žena je kući otišla na svojim nogama a on je ispunio svoje obećanje.
Ovo svetkovno zdanje je dobilo status manastira 1977. Danas je ovo muški manastir, sa samo jednim monahom, uvek raspoloženim za posetioce. U manastiru se čuva čudotvorna ikona Uspenja Bogorodice, za koju se ne zna tačno kako je dospela u ovaj manastir. Poslednje vesti o ovoj ikoni zabeležena je ranijih vekova, kao gusarski plen, ukraden iz manastira sa kopna. Ova ikona pred kojom se moli hiljade vernika godišnje ima neprocenjivu vrednost.
Manastirski plafon je prekriven kandilima, koji slede običaj, da se svako isceljeno biće ovde vrati sa darom kandila. Na dverima su ispisane pločice, sa obolelim delom tela, za koje se prinosi molitva.
Svake godine 15. avgusta manastir slavi praznik Presvete Bogorodice.
Manastir je zatvoren za posete u periodu između 13-18 časova.
