Na krajnjem severu Egejskog mora, na svega 7 km udaljen od Makedonske obale, leži ostrvo Tasos.

Ostrvo pripada prefekturi Kavala, od koje je udaljen 50km odnosno 12 nautičkih milja. U prošlosti je pripadalo periferiji Istočne Makedonije i Trakije, ali je usled tektonskih poremećaja ovaj deo tla odvojen i pretvoren u ostrvo.

Površina Tasosa iznosi 393km², što ga čini devetim ostrvom po veličini u Grčkoj. Glavnom ostrvu pripadaju još tri manja, nenaseljena, sa ukupnom površinom od 0,4km² i to: Tasapulo na severu, Kinira na istoku i Panagija na južnoj strani ostrva.

Tasos je prilično brdovito ostrvo prekriveno gustim šumama borova, jele i platana, dok maslinjaci napreduju duž obale.

Ostrvo je okruglastog oblika s obzirom da se u širinu proteže 22km i to u pravcu od zapada prema istoku, dok se od severa prema jugu prostire u dužini od 26km. Ceo krug oko ostrva, obalom, prostire se u dužini od 93km, pa ga je moguće obići za vrlo kratko vreme, svega nekoliko sati. Više vremena utrošićete ukoliko vas put navede preko unutrašnjosti ostrva, s obzirom da se po sredini ostrva uzdiže Ipsario, planinski venac kupastog oblika. Njegov najviši vrh je istoimeni mermerni masiv Ipsario (1208m). Od ostalih vrhova ističu se Profitis Ilias (1108m) i Fanos (744m).

Ostrvo Tasos je bilo poznato još u antičko doba kao vazdušna banja, o čijoj lekovitosti je pisao Hipokrat, otac medicine. Zahvaljujući svom položaju, Tasos je zaštićen od morskih vetrova, koji su inače specifični za druga ostrva. Od tropskih temperatura ga štiti planinski venac Ipsario koji mu daje blagu i prijatnu klimu. Najniža prosečna temperatura tokom leta je oko 24ºC u junu, do najviših prosečnih 27 ºC u julu. Temperatura tokom najtoplijeg dela dana iznosi 30-35 ºC. Srednja temperatura vode je oko 25 ºC. Povoljnost tasoske klime je i vrlo mali broj kišnih dana koji su obično propraćeni kratkim, letnjim pljuskovima.

S obzirom da prilazite ostrvu sa severne strane, još sa trajekta možete steći utisak da dolazite u divljinu, gde šume hrle u centar grada. Iako je južni deo zajedno sa unutrašnjim delom ostrva poprilično stradao u velikim požarima 80-tih godina, on se i dalje može ponositi svojom prirodom. Nekada je 9/10 ovog ostrva bilo pod šumom, a danas je taj deo najviše koncentrisan na severnoj strani.

Velika prednost Tasosa su svakako plaže. Obala Tasosa je prilično pitoma i pristupačna, posebno od severa ka jugu idući zapadnom stranom koja je dobrim delom peščana. Za razliku od nje, istočnom stranom više dominiraju stene i kamenje, ali je do svih plaža moguće doći kopnom.

Ovde su zastupljene plaže svih tipova. Sa belim mermernim kamenčićima koje ćete u džepovima nositi kući, sa sitnim peskom ili šljunkom, bez i sa hladom, divlje i osamljene do onih gde sve vrvi od ljudi, kafića i ležaljki, plaža sa talasima za visprenije ili nudistička – za sve i svakog. Neke od njih će odgovarati i vama. Tu su i četri plaže sa plavom zastavicom koje ispunjavaju stroge ekološke i druge standarde: Golden beach, Pefkari, Makriamos i gradska plaža u Limenasu.

Tasos je bogat slatkom vodom. On obiluje rekama i izvorima koji vode do nestvarnih vodopada i jezera. To mu omogućava kvalitetnu pijaću vodu, koja za razliku od drugih ostrva ne mora da se dovlači sa kopna i koristi uz ograničenja. Kada u kafiću dobijete vodu uz kafu, bez bojazni je možete konzumirati.

Ostrvo je bogato prirodnim materijalima, kao što su bakar u oblastima Timonije, Astrisa i Teologosa; olovom, srebrom i cinkom u Limenariji i gvožđem u Kalirahiju. Snežno beli mermer sa ostrva, poznat je svuda u svetu, a čak u Vizantijsko doba upotrebljen je za podizanje hrama Svete Sofije u Carigradu.

Ostrvo je takođe poznato po veoma kvalitetnom medu. Najbolji među njima, simbol Tasosa je borov med, ali mi vam preporučujemo da probate med od pomorandže. Naravno, masline i maslinovo ulje morate poneti kući. Poseban akcenat stavljamo na čuveno tasosko vino, koje je i danas rangirano među najboljim u svetu. Još je kraljica Egipta Kleopatra, svake godine slala brodove na Tasos po vino. Legende kažu da su drevni Bogovi sa Olimpa pili samo ovo vino. Činjenice pak govore da i danas mnogi proizvođači vina, širom cele Grčke, kupuju grožđe sa Tasosa i mešaju ga sa svojim u proizvodnji vina.

Na Tasosu danas živi oko 13 000 stanovika, mada se taj broj povećava tokom sezone kada se na ostrvo spuste hotelijeri iz susednih oblasti. Naravno, mahom ovde žive Grci, ali s obzirom na vrlo česte mešovite brakove, ovde možete čuti i nemački, bugarski, engleski, češki, slovački, rumunski i naravno srpski.

U tome i jeste čar ovog ostrva, u njemu mogu da uživaju svi, jer ono jednostavno odiše ukusom za svakog. Vekovima je navikao da se dodvorava mnogim narodima koji su kročili na njegovo tle, te je i dan danas nastavio da se prilagođava svakom svom gostu.

Tekst: Vodič Snežana Nikolić-SnoWhite